Географски положај краја у коме се школа налази
Главни путеви у сливу реке Власине иду долинама Власине, Лумине и Градске реке. На тим путевима има више раскрсница са по неколико путних праваца, а најважнији су: Лесковац-Власотинце, пут који спаја Косово (долином Јабланице) и Лесковац са Пиротом и даље са Бугарском.
Власотинце је формирано на месту силаска реке Власине у плодно и пространо Лесковачко поље. Најнижи део слива Власине представља равница која се простире око даљег тока ове реке, низводно од Власотинца. У геолошкој прошлости (Неогену) ту се завршавао залив Панонског мора у коме су се наталожиле морске наслаге, а када се оно повукло, остале су терасе и равнице у којој су се образовали водени токови Власине и њених притока. Њиховим изливањем и таложењем речног наноса, настале су алувијалне наслаге, састављене од шљунка, песка и муља са много хумуса.
Рељеф слива Власине је претежно брдско-планински, што га чини врло лепим. Главни масив чине старе, громадне планине, махом широке, плећате и састављене од кристаластих шкриљаца (метаморфне стене) нпр.: Плана (Вртоп 1721м), Чемерник (1638м), Острозуб (1546м), Ниска планина Крушевица. Северо-источни део слива испуњавају младе, веначне планине, стрмих страна, ужег пространства и састављене су од кречњака, као нпр.: Сува планина (Литица 1638м) и Стол (Големи стол 1238м).
Велички Морич (877м) је истакнуто узвишење које се налази недалеко од Лопушњих Механа, на додиру подручја Самарнице и Градишта. Релативна висина на доњолопушке куће у његовом подножју износи 67м . Састављена је од кристаластих шкриљаца. Покриван је листопадном шумом (буква, храст, граб), а делом је пошумљен четинарима (бор). Постоји и Мали Морич (169м), нижи је и мање истакнут.
На планинским венцима – билима и гребенима, висоравнима и већим пространијим косама налазе се многа узвишења – висоравни са разним називима. Између њих се налазе удубљења који се називају превоји, седла и преседлине, преко којих воде путеви различитог значаја.
Превој Чобанац је познат локалитет на Острозубу са надморском висином од 1450 – 1533м. Преко њега је ишао каравански пут за Дуги дел, Брод, Банковце, Црну Траву и Власину.
Путници су се на њему одмарали, налазећи освежење у хладној и чистој води оближњих извора. Овај путни правац је запостављен изградњом пута долином Власине, као и исељавањем становништва из планинског подручја. Чобанац је врло леп локалитет, покривен травом и шумском вегетацијом са више извора чисте планинске воде, па у току лета има посетиоце, поготово на дан Светог Илије, када се одржава велики сабор на овом месту.
Лопушке Механе су главни заселак Д. Лопушње. Налазе се на важном путу, Власотинце – Бистрица, којим се одржала караванска веза Брода и Црне Траве са Власотинцем, пре изградње пута долином Власине. На том путу су најпре изграђене механе за прихватање и одмор путника, а онда и неколико кућа, па је тако настао друмски заселак Д. Лопушња под именом Лопушке Механе. То насеље има основну школу, здравствену амбуланту и месну канцеларију и представља средиште Д. Лопушње и неколико околних села: Равне Горе, Градишта, Г. Лопушње и Самарнице.
Сва ова централна насеља су у прошлости била седишта општина, које су укинуте углавном средином 50-их година и то је поред осталог утицало на миграцију становништва, из села у градове, које су појачане средином 60-их и настављене 70-их година. Да су остале те мале општине и да је посвећивана пажња пољопривреди, селу и сељацима, ова села би већ данас била прави центри своје околине.